Dečji crtež kao instrument u što boljem upoznavanju ličnosti deteta
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 24 | Nivo: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

САДРАЖАЈ
Увод ................................................................................................................ 2
Теоријски приступ проблему ...............................................................3
Дефинисање појмова ............................................................................3
Када и како је све почело..................................................................3-4
Дечији цртеж....................................... ..............................................4-5
Емоционални развој детета и цртање.................................................5
Значај дечег цртежа...........................................................................5-6
Симболи и шаре....................................................................................6
Еементи цртежа деце кои се анализирају као одраз нивоа развоја детета...................................................................................................8-9
1.11.Боја дечјег цртежа.......................................................................13-14
Методологија истраживања ..............................................................18
2.1. Предмет истраживања .....................................................................18
2.2. Циљ и карактер истраживања .........................................................18
2.3. Задаци истраживања....................................................................18-20
2.4. Хипотезе истраживања ....................................................................20
2.5. Методе, технике и инструменти истраживања ........................20-21
2.6. Популација и узорак истраживања ................................................21
2.7. Организација и ток истраживања...................................................21
2.8. Статистичка обрада података..........................................................22
РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА.....................................................22
ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА..........................................................22
Литература....................................................................................23-24
УВОД
Цртање и сликање спадају међу основне облике изражавања човековог психичког живота. При крају прошлог столећа, када се почела развијати дечја психологија, оживело је интересовање за дечје цртеже.
Већ је познати психолог Цлапареде нагласио да се дете у својим цртежима изражава суптилније него било којим другим средством изражавања. Занимљиво је да деца у целом свету са истим уживањем цртају и сликају, да бојама уносе у цртеже своје мисли, жеље и захтеве. Поред говора , помоћу кога дете изражава своја осећања и доживљаје, успоставља односе са људима, цртање је једно од најискренијих начина његовог изражавања. Цртање, дакле за дете није уметност, већ начин изражавања.
Дете је у својим цртежима искрено, оно ствара цртеже непосредно, са одушевљењем. Његова средства изражавања су једноставна, наивна, али и уверљива, упркос томе што су дата без нарочите спретности. Цртежи детета нам омогућавају да продремо у његов психички живот и да утврдимо у чему је он другачији од живота одраслог човека. У психичком развоју детета свако доба има одговарајући начин изражавања. Говор раног детињства је брбљање, први начин дечјег графичког изражавања је шкрабање. Што се дечје мишљење више развија, дете се све више интересује за разне делатности. Помоћу боја и линија покушава да нађе што бољи начин приказивања, којим може да изрази и оно што још не зна да каже речима.
Као један од облика дечје активности, цртање је чврсто повезано са другим облицима дечје делатности, нпр. са игром, моделирањем , причањем и слушањем бајки. Стога ако хоћемо правилно да схватимо дечји психички развој не смемо занемарити цртеже јер су они један од важних индикатора за целокупан дечји психомоторни развој.
ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ
1.1. Дефинисање појмова
Појам УЧИТЕЉ је веома широк. То може бити лице које врши одређен утицај на правилан развој дечје личности, у ужем смислу то могу бити професионалне личности ( наставник, учитељ, професор ) који поред наставне, обавља и васпитну функцију. Учитељ треба да има широко и темељно опште образовање, да добро познаје дисциплину коју предаје, да познаје психолошко-педагошке и методичке основе наставе и васпитања, као и да има људске квалитете неопходне за наставничку професију. Учитељ је особа коо друштво и просветне власти признају да је квалификована за образовање и васпитање деце. Учитељ остварује друштвене циљеве и задатке васпитања, пружајући ученицима теоријска и практична знања и имећа,формирајући код њих правилан поглед на свет, развијаући њихов карактер и црте личности као и друштвену активност. „Он делује не само у правцу постизања одређених резултата у раду и учењу, већ и у подстицају бројних позитивних особина, свостава и облика понашања своих ученика“ (Поткоњак, Н. и Шимлеша, П. , 1989). Под појмом УЧИТЕЉ у овом раду подразумева се лице које је квалификовано за извођење наставе-за образовно-васпитни рад са децом. За дефинисање појма ШКОЛА у овом раду определићу се за одредбу из Педагошког речника, који под овим појмом подразумева „ посебно организована институција чији је основни задатак остваривање циљева и задатака васпитања“.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]